PHOTO: © AP Photo / Ar?iv
Published: Sputnik. .
Izjavu turskog ministra spoljnih poslova Melvuta ?avu?oglua da c?e Turska, u slu?aju da Va?ington uvede sankcije Ankari zbog kupovine ruskog sistema S-400, razmisliti o kontramerama koje mogu uklju?iti vojne baze Ind?irlik i Kured?ik na jugu Turske treba shvatiti ozbiljno, smatraju ruski eksperti.
Direktno vr?enje pritiska na turskog predsednika Red?epa Tajipa Erdogana da odustane od saradnje sa Rusijom nec?e imati pozitivne rezultate, smatra Oleg Glazunov, profesor sa Ruskog ekonomskog Univerziteta „Plehanov“. Prema njegovim re?ima, ?ini se da Trampovi savetnici uop?te ne poznaju mentalitet ljudi na Bliskom istoku i nisu svesni da odgovor Turske zaista mo?e biti zatvaranje vojnih baza na jugu zemlje.
„Ako Tramp i dalje bude vr?io pritisak na turskog predsednika Erdogana i nastavio da ga primorava da deluje u skladu sa interesima SAD, a ne Turske, nije isklju?eno da c?e Ankara zaista preduzeti ovakve mere. Turska sa Rusijom ima potpisan sporazum o isporuci oru?ja i zatvaranje ameri?kih vojnih baza nec?e izazvati veliku ?tetu po Tursku“, isti?e profesor.
On dodaje da su zbog nastojanja Va?ingtona da Ankari nametne svoje mi?ljenje, a pogre?na politika Donalda Trampa i konstantno me?anje u unutra?nju i spoljnu politiku Turske rezultiralo je pobolj?anjem odnosa sa Rusijom.
„SAD se ne svi?a ?to Turska kupuje rusko oru?je i razvija dobre odnose sa Moskvom i predsednikom Putinom. Zato Amerika u okviru svoje ’isto?ne politike‘ smatra da ima prava da ka?e turskom predsedniku ?ta mo?e, a ?ta ne mo?e da radi, kakvo oru?je mo?e da kupuje, a kakvo ne. Ovakvo pona?anje na Bliskom istoku nijedan lider nec?e podr?ati“, obja?njava Glazunov.
Turske pretnje Ind?irliku nisu ?ala
Oleg Ponomarenko iz Centra za strate?ke studije smatra da su zvani?nici u Ankari prili?no sigurni u svoj manevarski prostor i veruju da mnogo toga mogu sebi da dozvole.
„Sledec?i svoje interese, Turska zaista mo?e preuzeti drasti?ne korake i ne treba sumnjati u njen potencijal za realizaciju pretnji. Ankara je 2010. godine blokirala akcije u bazama SAD na svojoj teritoriji, ?to je li?ilo Amerikance moguc?nosti da sprovode svoje operacije. Pri tome se tada nije govorilo o o?trim merama i prekidu odnosa“, rekao je ekspert.
Do koje granice c?e Turska koristiti svoj manevarski prostor, zavisi od odnosa snaga u regionu. Ukoliko ne bude nikakvih promena koje mogu dovesti Tursku u zavistan polo?aj od svojih saveznika, pre svega Amerikanaca, mo?emo o?ekivati o?tre reakcije iz Ankare.
„Ako do?e do pogor?anja odnosa i Amerikanci preuzmu odre?ene korake, , jer je Ind?irlik prili?no va?na baza, ?iji gubitak mo?e samo delimi?no biti nadome?ten drugim ameri?kim bazama u regionu. Primer je bazu u Jordanu, ali one u Turskoj ipak imaju svojih prednosti“, obja?njava Ponomarenko.
Ruski lovci alternativa ameri?kim avionima F-35
Osim pretnji zatvaranjem vojnih baza, turski ministar spoljnih poslova je istakao da Turska razmatra ruske lovce kao alternativu ameri?kim avionima F-35, ?to je prema mi?ljenju ruskih eksperata u potpunosti u skladu sa potencijalnim razvojem doga?aja.
Ponomarenko veruje da postoji moguc?nost da Amerikanci spuste loptu, jer su odnosi sa Turskom u poslednje vreme pokazali da su SAD prinu?ene da toleri?u ovakvo pona?anje. Ipak, kada je re? o , Amerikanci povla?e granicu i ostaju dosledni svojim namerama, jer ti avioni nisu predati Turskoj, iako su njeni piloti i njeno tehni?ko osoblje pro?li obuku.
Deo ruskih eksperata smatra da se situacija u kojoj se Turska nalazi kada je re? o kupovini ameri?kih lovaca F-35 mo?e uporediti sa onom koja se dogodila kada je Ankara ?elela da kupi ameri?ki PVO sistem „Patriot“.
Ipak, Ponomarenko isti?e da je situacija sa kupovinom sistema „Patriot“ potpuno druga?ija, jer tada od samog po?etka nije postojao dogovor, ali da je odbijanje Amerikanaca da isporu?e F-35 sasvim ozbiljan korak u ameri?ko-turskim odnosima.
„Jedna stvar su lovci F-35, u ?ijoj je proizvodnji, kao i proizvodnji rezervnih delova, Turska imala direktno u?e?c?e. Pretpostavljalo se da c?e Ankara biti pouzdan partner u odr?avanju tih letelica, ?iji je remontni centar trebalo da bude tako?e u Turskoj. Taj program je prakti?no prekinut i pretpostavlja se da c?e na leto Amerikanci i drugi partneri biti u potpunosti nezavisni od snabdevanja turskim komponentama“, obja?njava ekspert.
NATO saveznici ostavili Tursku na cedilu
Podsetimo, nakon izbijanja gra?anskog rata u Siriji, Turska je stala na stranu opozicije, ?to je prakti?no dovelo do pretnje da ka Ankari budu usmereni sirijski, iranski i ruski avioni i rakete. Upravo u tom trenutku su turski NATO saveznici povukli baterije „Patriot“ sa njene teritorije, te je Ankara bila prinu?ena da kupi sisteme za protivvazdu?nu odbranu.
Turska je prvo ?elela ameri?ki „Patriot“, ali su pored visoke cene, Amerikanci odbili da podele tehnologiju sa Turcima. Sli?an odgovor su Turci dobili i od kompanije „Evrosam“, koja proizvodi sisteme za protivvazdu?nu i protivraketnu odbranu malog i srednjeg dometa, a koja se nalazi pod kontrolom francuskih i italijanskih vlasti.
Ankara je sa Kinom razmatrala kupovinu kompleksa dugog dometa FD-2000, ali je taj plan propao zbog unutra?njih neslaganja predstavnika vlasti, iako je Kina bila otvorena za razmenu tehnologija. Nakon niza propalih poku?aja da u saradnji sa saveznicima oja?a svoju bezbednost, Turska se okrenula saradnji sa Rusijom.
Ruski eksperti zaklju?uju da je, ako se ima u vidu priroda ameri?ko-turskih odnosa, svaki ishod moguc?. Iako se ne mo?e rec?i da su odnosi izme?u SAD i Turske savezni?ki, jasno je da strane ne ?ele da do?e do dubljeg raskola i pogor?anja odnosa, jer obe strane imaju vi?e koristi od saradnje nego od konfrontacije.
