PHOTO: © AP Photo / Ar?iv
Published: Sputnik. .
Pentagon je zaklju?io ugovore sa turskim kompanijama o radovima na bazi Ind?irlik, koji treba da budu zavr?eni do 2024. godine bez obzira na uzajamne optu?be i pretnje, sa ameri?ke strane sankcijama Turskoj, a sa Erdoganove da c?e isterati Amerikance sa svoje teritorije.
Za ruske eksperte je sve ovo deo ameri?ko-turske igranke i .
Tango turskog predsednika Erdogana oko ameri?ke baze Ind?irlik u Turskoj deo je igre populista u kojoj u?estvuje i njegov ameri?ki kolega Donald Tramp i nema nikakve veze sa realnom politikom vrednom 95 miliona dolara, koje Pentagon planira da ulo?i u obnavljanje ove vojne baze, smatraju ruski analiti?ari.
Ind?irlik je u interesu Pentagona i ne zavisi od igre populista
Odnosi izme?u Turske i SAD nisu jednostavni, a jo? slo?eniji su odnosi izme?u ?efova ovih dr?ava, koji u zavisnosti od geopoliti?kih okolnosti direktno uti?u ili na zao?travanje situacije ili na normalizaciju odnosa, smatra Andrej Ko?kin, ?ef Katedre za politikologiju na Ruskom ekonomskom Univerzitetu Plehanov.
„SAD ne mogu da odbace Tursku jer je njena armija druga po veli?ini u NATO-u, a Turska iako gradi svoju spoljnu politiku, shvata da se nalazi u Severnoatlantskoj alijansi, gde Va?ington vodi glavnu re?. Ako SAD preuzmu ozbiljne mere protiv turske ekonomije, onda 2023. godine Red?ep Tajip Erdogan nec?e dobiti predsedni?ku trku“, obja?njava Ko?kin.
On isti?e da se Erdogan i Tramp pona?aju kao populisti koje dana?nji bira?i vole i tra?e. ?ele da zainteresuju publiku i dobiju njenu pa?nju, ali vode politiku u skladu sa vec? postojec?im pozicijama, koje u stvari predstavljaju op?ti stav Zapada.
Konfrontacija u odnosima Ankara—Va?ington postoji, o ?emu govori i vojni bud?et SAD koji predvi?a ne samo sankcije prema Rusiji, vec? i odre?ene aktivnosti protiv Turske, a izjave turskog predsednika o zatvaranju baze su politi?ko cenkanje, prema mi?ljenju eksperata.
„SAD ?ele svoje prisustvo u bazi Ind?irlik, a Turska bi ?elela da ih zapla?i time da c?e zatvoriti bazu za njih, jer je ona jedna od va?nijih za operacije na Bliskom istoku. Bez obzira na javna neslaganja, poslovni odnosi u oblasti vojno-tehni?ke saradnje svedo?e o tome da Amerikanci ne samo da produ?avaju svoje prisustvo, vec? se i ?ire“, rekao je Ko?kin.
Izjave Trampa i Erdogana — deo iste politi?ke igre
S druge strane, vojni ekspert Oleg Ponomarenko smatra da Amerikanci, bez obzira na ulaganja u bazu Ind?irlik, planiraju da smanje svoju zavisnost od vojnog prisustva u Turskoj. Prema njegovim re?ima, nezavisni eksperti i visoki oficiri kritikuju Donalda Trampa, jer smatraju da baze u Turskoj mogu biti zamenjene bazama u Gr?koj i Jordanu, koje su jo? pogodnije za vojno prisustvo i ameri?ke interese.
Stanislav Tarasov, ekspert za Bliski istok, sve izjave ameri?kog i turskog predsednika tretira kao deo jedne te iste politi?ke igre. Turski predsednik je vi?e puta pretio zatvaranjem baze Ind?irlik, ali i baze na granici sa Iranom i to nije ni?ta novo, a za sumu od 95 miliona dolara mogu biti zavr?eni samo infrastruktura, prilazni putevi i piste, obja?njava ekspert. To nije velika suma, ali ona obezbe?uje odre?ene pogodnosti za lokalno stanovni?tvo, ?to je Turska prihvatila.
Politi?ke provokacije
Eksperti isti?u da tursko-ameri?ki odnosi nisu podlo?ni o?trim promenama, jer se zasnivaju na dubokim interesima, ali da pompezne izjave i uzajamne optu?be lidera stvaraju utisak o?tre konfrontacije. Osim toga, finansije koje je Pentagon izdvojio za vojnu bazu Ind?irlik, nec?e nikako uticati na odnose izme?u Moskve i Ankare.
Amerikanci su na neki na?in prinu?eni da toleri?u pona?anje Turske, ali ne odustaju od politi?kih provokacija.
„SAD sto godina nije interesovao genocid nad Jermenima. Me?utim, situacija se zao?trava, jer Turska ne odustaje od kupovine sistema S-400 od Rusije, ?to nervira Amerikance. U ovim okolnostima oni su se setili jo? jednog instrumenta pritiska na Tursku“, .
Od politi?kih provokacija se ne suzdr?ava ni turska strana, jer je Erdogan, nakon ?to je Senat usvojio rezoluciju o genocidu nad Jermenima, zapretio da c?e Turska usvojiti rezoluciju o.
Mo?da Ankara i Va?ington najbolje potvr?uju teoriju da postoji „politika za narod“ i „politika za politi?are“ , prva je predstava, druga je akcija i ?esto nemaju ni?ta zajedni?ko.
