Објављено: “Центар за геостратешке студије”.
Центар за геостратешке студије организовао је 28. августа Међународну конференцију на тему кршења верских права са посебним освртом на Украјинску православну цркву у контексту актуелних дешавања. Конференција је одржана у Прес центру Удружења новинара Србије у центру Београда.
«У Украјини, пред очима целе светске заједнице, украјинске власти уништавају Украјинску православну цркву. Ово је заједничка акција режима Зеленског и ПЦУ (Православна црква Украјине), која је под патронатом Цариградске патријаршије, као и самог патријарха Вартоломеја. Храмови су конфисковани, а свештенство Украјинске православне цркве је подвргнуто насиљу и прогону. Сведоци смо насилног заузимања једног од најстаријих центара православног света Кијевско-печерске лавре и њених светиња», навели су организатори конференције.
Драгана Трифковић генерални директор Центра за геостратешке студије у уводном излагању говорила је о континуираним нападима на свештенство и вернике Украјинске православне цркве: „До почетка новембра 2022. Служба безбедности Украјине је разоткрила 33 наводна „агента“ и међу свештенством УПЦ. Отворена су 23 кривична поступка. Ово је био део низа претреса које су извршиле украјинске агенције за спровођење закона у просторијама Украјинске православне цркве (Московске патријаршије), истраживано је више од 350 црквених објеката и 850 људи. Укупно су 2022. године покренута 52 кривична дела против 55 свештених лица УПЦ, међу којима и 14 епископа. Од стране Савета за националну безбедност и одбрану Украјине санкционисано је 17 свештенослужитеља УПЦ“, истакла је Трифковић.
Фото: Драгана Трифковић
„У многим црквама и манастирима УПЦ могу се видети полицајци са оружјем, а испред се врши претрес и легитимисање верника који желе да уђу. Осим тога у Украјини су забрањене и литије, али и поред забране се верници окупљају у великом броју. Локалне власти и присталице неканонске Православне цркве Украјине (ПЦУ) покушавају да ометају литије“, навела је Драгана Трифковић.
У завршном делу говора Трифковић је закључила: „По питању УПЦ, ту се не ради само о кршењу свих људских права, већ о системском терору који се, како можемо да видимо из приказа догађаја, временом појачавао. Циљ свега је потпуно уништавање и укидање УПЦ и насилна промена духовног кода људи, њихове традиције која постоји вековима уназад. Све репресивне мере спроводе се у циљу застрашивања свештенства и верника УПЦ, којима се као решење нуди само прелазак у неканонску ПЦУ. Заправо „proxy“ ПЦУ претендује на преузимање имовине УПЦ, али и принудно преузимање верника у циљу раскидања веза између Украјине и Русије. Ово све се реализује уз потпуну сагласност западних центара моћи који иако се на речима гласно залажу за заштиту људских права, заправо подстичу државни терор и кршење верских права, када је то погодно као средство борбе против Русије“.
Диогенис Валаванидис, председник Центра за заштиту хришћанског идентитета, говорио је о утицају америчких центара моћи и обавештајне службе: „Свима је познато да је 2019. године јереси патријарх Вартоломеј Први признао аутокефалност тзв. Православној цркви Украјине, која је, у правом смислу речи, склепана од украјинских расколничких групација. То је био еклатантан пример разбојничког упада у јурисдикцију канонске Украјинске православне цркве Московске патријаршије. Тиме су Западни центри моћи (ЦИА и Стејт Департмент) отпочели са реализацијом плана о убацивању клице раздора, превасходно у цркве словенских православних народа. Циљ је био да се изазове ратни сукоб и разоре традиционалне вредности које су присутне у православним земљама. Тада је и отпочео државни прогон од стране Украјинских снага безбедности над свештенством, монаштвом и верницима Украјинске православне цркве, као и Кијевско-печерске лавре, која представља руски Јерусалим“, истакао је Валаванидис.
Фото: Диогенис Валаванидис
Господин Валаванидис је недавно презентовао јавности своју књигу: Одбрана јединстваа православне цркве, коју је објавила издавачка кућа Пешић и синови.
У закључном делу излагања председник Центра за заштиту хришћанског идентитета истакао је: „После свега реченог, морам признати да ме озбиљно забрињава и збуњује ледена тишина и одсутност реакције Светског савета цркава. Још више ме боли громогласна тишина многих помесних православних аутокефалних цркава, које у леденој тами своје самодовољности тихују као да се ништа не догађа, и то у тренутку када је угрожен физички опстанак свештенства и монаштва, клирика и лаика њихове сестринске канонске Украјинске православне цркве“.
Отац Јован Пламенац, свештеник СПЦ говорио је о концепту људских права и изнео је следећа запажања: „Људска права су концепт заснован на филозофском размишљању, разматрању човековог универзалног природног урођеног права, независно од законске регулативе. Тај концепт је проистекао из човекоцентричног доживљаја стварности и из материјалистичког вредносног система. Тај концепт је у пракси заживео након Француске буржоаске ревоуције, пред крај XVIII века. И као што је човек добио нож да би га користио за припрему и употребу своје хране, а користи га и да би убио другог човека, или као што је добио атомску енергију да би је употребио на добробит човечанства у овом материјалном димензионом свету, а користи је као најстрашније оружје, тако бива и са људским правима. Тако људска права бивају злоупотребљена што смо и ми Срби осетили на својој кожи, онда када су нам разбијали Југославију и за то нас оптужили, а донекле и када су стварали Југославију. Посебно смо то осетили на својој кожи онда када су нас бомбардовали 1999. године и ушли у процес отимања наше свете земље Косова и Метохије. Ту злоупотребу данас проживљава и украјински народ заједно са својом црквом“.
У наставку говора отац Јован је говорио о страдању цркве кроз векове: „Страдање цркве Христове ми данас посматрамо из перспективе овог материјалистичког вредносног система. Истинско страдање је ипак само онда када својим сагрешењима се човек одваја од Бога. Када на тај начин посматрамо себе и свој живот и када из таквог посматрања формирамо свој вредносни систем живота, који је апсолутно заснован, утемељен на Јеванђељу, онда ми и ово страдање нећемо тако да доживимо. Онда ако над украјинском црквом плачемо, над српском треба да лелечемо. Истинско страдање је ово што се нама догађа. Ова мамонизација цркве, хедонизам, материјалистички вредносни систем који је пенетрирао, који је дубоко ушао у цркву, у црвени живот и у њен практични вредносни систем. Не оно што ми проповедамо, не оно што ми говоримо, што ми тумачимо, него оно што ми радимо, оно како ми живимо. Ми смо у једном дубоком огромном раскораку између онога што проповедамо, па и у нашим литургијским беседама, и онога како живимо. Наше речи које произносимо, па и на литургијским беседама, су без садржаја, празне. Оне су фарисејске у ствари, зато што их не прати наше дело. Наш живот их не прати“, истакао је отац Јован Пламенац.
Цео говор оца Јована Пламенца можете послушати у видео прилогу:
Дејан Мировић, професор међународног права Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, говорио је о правним аспектима нарушавања људских права у Украјини: „Прогонећи само једну црквену заједницу, Украјинску православну цркву у Украјини и отимајући коначно Кијево-печерску лавру, режим Зеленског је показао, кршећи универзална људска права:
— Да је богоборачки и или агресивно атеистички попут онога који је у Украјини био у време комунизма
— Да је режим Зеленског под покровитељством Запада који људска права и слободу вероисповести селективно у пракси примењује већ вековима
— Да је русофобски и антиправославан
— Да је злоупотребио ратно стање јер оно не може бити оправдање прогон Украјинске православне цркве у Украјини;
Фото: професор Дејан Мировић
У наставку свог излагања професор Мировић је говорио о томе да такво понашање није нова појава, односно да је режим Зеленског потекао из следећих идеолошких основа и неправилности у примени људских права: „Из доктрине о универзалном важењу људских права логично произилази верска толеранција, а нешто касније, у модерном добу, произилази и право на слободу вероисповести. Ипак, Западна Европа није била позната по верској толеранцији. Крсташки ратови, инквизиција са спаљивањем неподобних, Вартоломејска ноћ, само су неки од примера за масовну нетолеранцију према различитим верама и убеђењима“.
„На крају , митрополит Онуфрије је био у Црној Гори 2020 и предводио литије за одбрану православне цркве. Зато ми осећамо према њему братску захвалност и обавезу да узвратимо. Он никада није позивао на рат, напротив, писао је и председнику РФ ради мирног решења. Митрополит Павле подноси муке као његово имењак апостол , дивимо се таквом праведнику. Коначно , ми смо ужаснути нападом на Кијевску духовну академију . Она је нама Србима дала првог модерног просветитеља Михаила Козачинског у ХVIII веку. Њега је Србима послао кијевски митрополит Рафаил“, закључио је професор Мировић.
Даниел Ковалик, професор хуманитарног права из САД говорио је о томе да је много сазнао о нападима украјинског режима на УПЦ приликом својих недавних посета ратној зони у Донбасу: „Суштински свака црква или манастир која одбије да пређе из Московског патријархата у Кијевки патријархат, ризикује да буде уништена од стране украјинских власти, а многе од њих су већ уништене. Сазнао сам да је Кијевско-печерска лавра, која је веома важан духовни центар за сав православни свет, у опасности да буде опљачкана од стране украјинских власти и да њене реликвије буду предате другим европским земљама. Први пут када сам посетио Донбас био сам у делегацији са људима који достављају химанитарну помоћ манастирима, који су на линији фронта и који су годинама под ватром и у којима су многи монаси погинули. Упознао сам Сергеја који је служио у цркви у Харкову, која је уништена од стране украјинских власти јер су свештеници одбили 15 пута да пређу под управу Кијевског патријархата. Приликом последње посете Донбасу обишао сам и једну цркви и манастиру у близини аеродрома у Доњецку и ти објакти су били уништени од стране украјиунских снага још 2014. године. Какво заправо уништавање УПЦ и њених светиња има значење? Пре свега хоћу да кажем да западни медији потпуно игноришу ове чињенице које су документоване. Овде није реч само о нападу на светиње, православне цркве, већ и на рускојезично становништво и на етничке Русе. Нападе на рускојезично становништво украјинске власти врше од 2014. године и мислим да то можемо назвати геноцидом. Након што је у Кијеву извршен преврат на власт су дошле снаге које су покренуле рат против рускојезичног становништва. То је било много пре специјалне војне операције. Два милиона људи из источног региона Украјине је морало да напусти своје домове и потражи уточиште у Русији. Мислим да они хоће да униште потпуно или делимично етничке Русе у Украјини, што и раде, а то је дефиниција геноцида. Уништене цркве и манастири, само због тога што су под управом Московског патријархата, су докази овог геноцида који се спроводи“, навео је професор Ковалик.
„Оно што је узнемиравајуће то је да све све ово дешава уз огромну подршку и помоћ западних земаља. То смо исто могли да видимо и у Сирији, Ираку. Дакле ово што се дешава у Украјини није изоловани акт. Запад води рат за уништавање историје и културе“, закључио је Даниел Ковалик.
Цео говор Даниела Ковалика можете послушати у видео прилогу:
Фра Хјуз, независни новинар и хуманитарац из Ирске, аутор књиге Voices from Donbass говорио је о својим посетама Донбасу и разговора са људима на основу којих је написао књигу. Господин Хјуз је боравио у Донбасу неколико пута од 2014. године и имао је прилику да се упозна са патњама кроз које пролазе људи на истоку тадашње Украјине. Он сматра да је САД воде политику подстицања етничког и религијског диференцирања и да подупиру милитаристички национализам, што све користе као оружје. „САД подржавају оне политичке структуре које лако могу да контролишу и преко којих спроводе сопствене интересе“. Напоменио је да је Зеленски дошао на власт уз обећање да ће земљи донети мир, уместо тога донео је рат и разарање: „Ове технике су коришћене против Југославије, Сирије, Либана, Палестине, Ирака, Авганистана, листа је предугачка“, итакао је Фра Хјуз.
На крају Фра Хјуз је упоредио нападе на цркве и манастире у Донбасу са разрушеним црквама и манастирима на Косову и Метохији. Осудио је политику империјализма и политику НАТО, као и изостанак реакције Ирске католичке цркве, али и ирских власти које подржавају украјински режим иако је Ирска формално неутрална.
Фото: Фра Хјуз
Антон Егендорфер, магистар теологије из Аустрије напоменуо је да је присуствовао Центра за геостратешке студије у Бечу која је на исту тему организована 22. јула и да је на њој сазнао доста нових информација о нападима на УПЦ, насиљу које се спроводи над свештеницима и монасима. У свом излагању скренуо је пажњу на то да ово није први пут у историји Европе да се овакво нешто дешава, али да историја често уме да осветљава такве догађаје на позитиван начин. Навео је пример Оливера Кромвела и Ирске католичке цркве. Егендорфер сматра да насилно прекидање континуитета и традиције у цркви негативно утиче и на њене вернике. УПЦ и РПЦ су повезане дубоким везама, али то не сме да буде мета напада у рату.
На крају Егендорф је закључио: „Можемо да чујемо од Запада да Украјина наводно заступа прогрес и модернизам, а Русија прошлост, традицију и томе слично. Ово у будућности може да изазове озбиљне последице у православној цркви, јер ми то видимо у католичкој цркви последњих 20-30 година. Ми смо модернизовани, наша учења су искривљена, и кроз модернизацију су у цркву ушле разне теме за које ми нисмо заинтересовани, као што су трасџендеризам и слично. То исто може да се деси и украјинској цркви уколико буде била превише блиска ЕУ или САД“.
Цео говор Антона Егендорфа можете послушати у видео прилогу:
Атанас Стефанов, православни активиста из Бугарске говорио је о конфискацији Кијевско-печерске лавре и насиљу које се спроводи над свештенством: Нико није поставио питање Зеленском зашто води рат против православља? У Русији и Украјини живи исти народ и тамо гину православни људи“, навео је Стефанов.
Фото: Атанас Стефанов за говорницом
Конрад Рекас, новинар и политичар из Пољске сматра да се не може говорити о кризи православља: „Управо супротно, ми доживљавамо немилосрдни напад који има за циљ да изнутра разбије нашу заједницу, застраши вернике, преузме и скрнави храмове и духовно колонизује хришћански исток и југ. Украјина је још један фронт у овом рату, као што су раније били Босна, Косово и Сирија. Уништење цркве је вечни и непроменљиви циљ Антихриста, било да користи бомбе и ракете, деморалишућу антикултуру или лажна предања и лицемерне мисионаре. Рат у Украјини је такође верски рат и његов духовни аспект се не може изоставити ни у једној анализи“.
У наставку свог говора Рекас је истакао са каквим проблемима се сусреће православље у Пољској: „Са све већом забринутошћу видим да су претње које тако озбиљно погађају Украјину и Украјинску православну цркву већ продрле у Пољску. Преко 5 милиона расељених људи из Украјине стигло је у Пољску само у последњих 18 месеци. Дошли су са намером да се трајно настане и уживајући бројне политичке и финансијске привилегије, трансформишући моју земљу у двонационалну државу. Придошлице се понашају дрско, покушавајући да загосподаре постојећим структурама, укључујући и црквене. Они позивају на „украјинизацију пољског православља“ на канонској територији Пољске аутокефалне православне цркве, покушавају да створе алтернативну хијерархију, директно подређену секти Думенко-Порошенко-Зеленски. Пољске православне епископе оптужују за „сарадњу са Москвом“, осуђује се употреба руског језика у проповедима и старословенског у литургији уз гласан захтев да се замени украјинским (чак и у пољским и белоруским парохијама)“, навео је Рекас.
Цео говор Конрада Рекаса можете послушати у видео прилогу:
Спомена Милачић, клинички психолог и заштитник дечијих права говорила је о ускраћивању права украјинској деци да изграде верски идентитет: „Покушаји разарања УПЦ несумњиво делују на одрасле вернике којима се овим путем укидају њихова основна људска права – право на веру и верски идентитет пре свега. Одрасли људи међутим у великој мери имају изграђен тај верски идентитет и премда са патњом и премда бар до сада без заштите УН , они јасно увиђају шта се дешава а њихова вера и њихови монаси, премда такође у патњи, свесно трпе али се, снагом своје вере, боре и надају. Одрасли имају ту велику предност свесног расуђивања, постојане вере и наде која, у склопу свих вероисповести, омогућава духовну снагу па тиме и снагу личности“.
Фото: Спомена Милачић
„Деца у Украјини, као и сва друга деца ипод 18 год, још увек немају јасно изграђен верски идентитет и она немају могућност да разумеју шта им се чини, шта им се одузима и којој вери заправо припадају. У историји има на жалост пуно примера оваквог дечијег незнања које омогућава да се верска права детета крше без отпора, да се утиче на изворну веру и идентитет детета, да се то чини свим средствима, без гласа и, нажалост, без икакве милости злостављача“ истакла је Спомена Милачић.
Она је учеснике конференције упознала са низом докумената која се тичу права детета.
У завршном делу конференције, Драгана Трифковић је обавестила учеснике да је Центар за геостратешке студије добио поздравно писмо за конференцију од госпође Василијане Мерхаб, политиколога и аналитичара религије из Бугарске, следеће садржине: „Пред вашим корисним подухватом је тежак задатак у периоду огњених искушења које пролази црква Христова, народ Божији, да размотри тему која захтева објективну процену уз одговарајућу анализу у геополитичком, правном, правоканонском, историјском и црквеном контексту. То би била добра основа за супротстављање глобалној неолибералној идеологији, која помрачује цео свет и која има за циљ да нападом на Цркву коначно постигне оно поништавање и деконструкцију идентитета, које подсећа на времена о којима говори у Апокалипси свети апостол и јеванђелист Јован Богослов. Покретање овог несумњиво важног питања са позиције невладиног сектора је добар почетак, који ће помоћи да се тема доведе у прави дискурс, интегришући је на државном и општецрквеном нивоу“, (део писма).
Василијана Мерхаб је замолила Центар за геостратешке студије да обавести заинтересовану јавност о отвореном писму (Мерхаб је један од аутора писма) – апелу за подршку Украјинској православној цркви и за очување канонске саборности цркве Христове, које је за кратко време добило широку подршку јавности и грађанско признање, сакупивши скоро 2.000 потписа свештенства – бугарских монаха, монахиња, игумана из 6 манастира, свештенства 9. епархија Бугарске православне цркве, верника, представника јавности, научних и политичких кругова.
Такође француски адвокат Арно Девалеј, који је стручњак за међународно право, упутио је писмо подршке конференцији следеће садржине: „Данашња Украјина (или оно што је од ње остало) је подвргнута истом процесу раздруживања са својим духовним супстратом, што смо већ видели у Француској револуцији. Западне масонске државе су 2018. године наставиле са стварањем вештачког раскола унутар украјинског православља покретањем кампање мржње против следбеника Московске патријаршије“, (део писма).
Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије, захвалила се на крају свим учесницима конференције уз напомену: „Центар за геостратешке студије се и до сада обраћао међународним институцијама поводом кршења верских права људи, као што су УН, Комесеријат за људска права Савета Европе, Црвени крст итд. али институције нису реаговале. Након завршетка ове конференције Центар за геостратешке студије ће заједно са свим учесницима како конференције у Бечу коју смо организовали прошлог месеца, тако и ове конференције, направити заједничко писмо обраћања са закључцима конференције и послати га међународним институцијама“ истакла је Трифковић.
Цео снимак конференције:
