PHOTO: Драгана Трифковић
Објављен: Стања ствари. .
Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије
Ако Трампу затреба помоћ у завођењу реда и мира, врло радо ћемо му послати америчке војнике из окупационих база по читавом свету.
Уобичајени ставови прозападних либерала су следећи: Запад их асоцира на демократију, слободу говора и људска права. Исток на диктатуру и репресију. Сопствене предрасуде формирају на основу медијских извештаја и пропаганде која се већ деценијама води у светским медијима. Ако их питате шта мисле да ли демократија треба да се уводи бомбама, неће имати одговор на то питање.
Омиљене теме су им совјетски гулази, иако и о њима мало знају. Симбол комунистичке диктатуре им је Стаљин, а ако их питате за крвавог Лењина, чућете све најлепше о њему.
Путина органски не подносе и добијају моментално нервни слом при помену његовог имена. Са њима је јако тешко разговарати, нарочито ако су острашћени, а у већини случајева јесу.
Западна штампа о Владимиру Путину
Посебно су нетрпељиви према јасним аргументима. Америчка демократија им је неприкосновени узор и њу би требало увести свуда. Али ево, да ствари буду горе, у Америци је управо експлодирала демократија. У буквалном смислу те речи. Мене уопште не радује таква чињеница. Свесна сам да је амерички естаблишмент, поред тога што је засуо бомбама пола планете- укључујући и моју земљу, уништио сопствену државу. И све то под паролом тобожње борбе за људска права.
Једно је доктрина, друго је статистика
Америка је последњих деценија потрошила много новца на ратове. Сваки порески обвезник САД дао је свој како би америчка војска бомбардовала некога у свету. О каквој је суми реч није лако одредити, али према Вотсон института за међународне и јавне послове из САД (Watson Institute for International and Public Affairs at Brown University) само од 11. септембра 2001. године и објаве рата тероризму, САД су потрошиле 6,4 билиона долара на ратове. Њихов закључак је да су ратове пратили кршења људских права и грађанских слобода, у САД-у и иностранству.
О томе је свет информисао и Џулијан Асанж, који је објавио читаву архиву докумената на свом сајту Викиликс. Добро, за то што је целом свету приказао истину о убијању цивила и новинара у Авганистану и Ираку, награђен је Нобеловом наградом за мир. Не, чекајте, Нобелову награду за мир је добио Обама који је наставио старе и започео нове ратове на Блиском Истоку, а уз то је још познат по убијању људи дроновима? Можда је управо због тога награђен? Али зашто се та награда зове награда за мир? Опет постављам глупа питања.
Барак Обама прима Нобелову награду за мир 2009 (Фото: Wikimedia Commons)
А тек Сноуден који је открио да америчке обавештајне службе неовлашћено прислушкују своје грађане и скупљају податке о њима! И још стављају људе у затворе без суђења и доказа! Па то је заиста врхунац демократије! Сноуден је због таквог открића добио унапређење! Не, чекајте, Сноуден је морао да побегне из САД. И то замислите где, код оног диктатора Путина!
Нешто ми то говори да ствари нису баш чисте. Некада су дисиденти бежали са Истока на Запад, данас беже у обрнутом правцу? Изгледа да уопште не разумеју демократију.
Притом, ту двојицу момака нико није ни позвао да откривају свету тако злослутне тајне и распрше либералима већ утврђене и необориве чињенице о америчкој демократији. Ко је њима дао то право? Чекајте, зар у демократији немају сви права? И зар нема цео свет права да зна истину? Можда не, ако та истина није пријатна за уши?
Сноуден (Фото: flickr.com/thierry ehrmann)
Него да се вратимо на те совјетске гулаге, руске и кинеске затворе. Можда из тога схватимо нешто. Мало, мало, па нам на телевизији прикажу оне крупне момке из ОМОН-а како наглавачке трпају неке уличне демонстранте у аутобусе са решеткама. Либералима је то главни доказ да у Русији влада репресија. Покушала сам једном либералу да објасним како демонстранти крше закон јер не пријављују скупове, а у Русији је забрањено да се крше закони. Рекао ми је да сам агент Кремља и да неће да слуша моју пропаганду. Само сам се насмејала, због чега ме је он још више замрзео.
Нешто ме је гризла савест да га нисам довољно изнервирала. Дошла сам кући и нисам била лења. Пронашла сам на интернету сајт који се бави броја затвореника у различитим земљама. Како га не бих довела поново у неприлику да ме оптужи да ширим проруску пропаганду, пронашла сам податке истраживања које је објавио институт при Лондонском Универзитету. И погодите која земља има највише затвореника на свету? Да, бастион демократије – САД. У америчким затворима седи преко 2 милиона двеста хиљада људи. А замислите колико има у гулагу у Русији? Више од четири пута мање ! Јесте – САД имају више становника, али процентуално САД опет имају дупло више затвореника по глави становника него Русија.
Уредно сам забележила све податке, копирала линкове и послала поруку оном познанику либералу како ми је жао што сам хтела да га убеђујем обичном руском пропагандом, те се осећам дужном да му дам прецизније податке из западних извора. Није ми никада одговорио.
Патике за достојанство
Некако истог дана почеле су демонстрације у Америци. Одгледала сам онај језив снимак где полицајац држи колено на врату човеку који запомаже да не може да дише. Он се чак није ни опирао хапшењу, на снимку ми је деловало да је у алкохолисаном стању и да се једва креће вукући ноге за собом. Полиција га је оборила на асфалт и ставила му колено на врат. Изгубио је свест и умро недуго после тога. Брутално.
Овај догађај покренуо је серију демонстрација у преко 150 градова широм Америке.
Разлог је претерана полицијска репресија. То није нова ствар у Америци. Поређења ради, 2015. године у време док је председник САД био Барак Обама, према британског Гардијана, за само 24 дана од почетка 2015. године у Америци је убијено више људи од стране полиције (59) него у Енглеској за 24. године (54). Покрет Црни животи су важни (Black Lives Matter) који предводи протесте у многим градовима САД, заправо је настао 2013. године у време док је на челу САД био Барак Обама, након убиства афро-америчког тинејџера што је довело до пораста расних тензија. То убиство се десило када је наоружани Американац као припадник такозване грађанске страже, посумњао у младог човека који је ишао улицом. Грађанску стражу чине припадници локалне средине, који се организују како би се заштитили од провала и крађа. Ове чињенице указују на две ствари. Прва је да безбедност грађана САД није на задовољавајућем нивоу ако грађани морају сами да се организују у патроле. Друга чињеница указује на то да се ради о друштву у коме владају високе тензије, а могуће и расна нетрпељивост. Трећа чињеница говори да правосудни систем САД не задовољава очекивања грађана, што се показало из судског епилога у случају убиства тинејџера, али и многих других примера. Четврта чињеница доводи у фокус претерану употребу силе од стране полиције. Сложићемо се, то је превише сумњи које се заснивају на реалним аргументима, а посебно је превише за једну државу која се сматра узором демократије, жељеним обрасцем за цео свет и земљом која се прогласила за арбитра правде свуда у свету, позваног да штити људска права читавог човечанства. Испада да та земља није у стању ни да заштити људска права у сопственој држави.
Одавање поште испред мурала са ликом Џорџа Флојда у Минеаполису, Минесота, 1. 6. 2020. (Фото: Стивен Матурен/Гети)
Актуелни протести у Америци су у неким градовима прерасли у праве уличне ратове, а незадовољство грађана се претворило у још горе насиље. Уместо да искажу достојанство тражећи правду за убијеног Џорџа Флојда, они су искористили тај моменат да поразбијају излоге локала, набаве Луј Витон торбице, Ролекс сатове, Најк патике и нове тренерке. Тиме су створили сумње у своје намере и продубили проблеме са којима је друштво суочено.
Организација Црни животи вреде сматра да су црнци у САД дискриминисани и да у тој земљи постоји континуитет системског расизма. Проблем америчког друштва је стереотипизација Афроамериканаца која је заснована на расистичким основама. У Америци постоји који је специјализован за статистику по питању ризика од смрти приликом интервенција полиције. По подацима овог сајта од 2012. до 2018. године у просеку је полиција убила 2.8 човека дневно. Највећем ризику су изложени црнци, а према статистици за тај период до 2.4 убијених су Афроамериканци, 1,2 Хиспаноамериканци и 0,7 белци.
Протесним акцијама у САД се придружила и екстремистичка организација АНТИФА, која је у појединим градовима изазивала и сукобе. Поред сукоба са полицијом, уништени су и покрадени многи продајни објекти, изазвана је велика материјална штета, а у неким градовима су изазвани пожари. Таква дешавања су додатно погоршала ситуацију у којој се налази привреда, која је већ претрпела озбиљан ударац због ванредних мера које су уведене поводом епидемије корона вируса. Председник САД Доналд Трамп је изјавио да ће покренути процедуру за увршћивање АНТИФА на листу терористичких организација.
Очигледно је да у америчком друштву постоји дубок и озбиљан раскол, као и да две супротстављене стране улазе у све већи сукоб, користећи сва могућа средства која су им на располагању. Почетком новембра ове године треба да буду одржани председнички избори у САД на којима ће се актуелни председник Доналд Трамп борити за још један мандат. То је главни разлог због ког је АНТИФА, привржена структурама „дубоке државе“, организовала провокације с циљем изазивања што већих немира у САД.
Мајдан за Доналда
Иза представе која се одвија пред очима јавности крије се још већи сукоб либералних структура САД са једне стране, утемељених у систему „дубоке државе“ (либерални политичари из обе партије, већи део холивудске елите, мејнстрим медији, банкари итд.) и конзервативно-патриотских структура (конзервативни политичари у обе партије, војно-безбедносни сектор, бизнисмени, породични људи итд.) које нуде другачији систем. Ова борба се води од доласка Доналда Трампа на чело Америке, који је у претходне четири године радио на промени система. Америчку мочвару није могуће исушити у само једном мандату, па је тај посао заправо само започет. Међутим, реизбор Доналда Трампа би представљао велику опасност за либерални поредак и због тога је ово што се сада дешава у САД очигледан пример организовања преврата против непожељних политичара који нису по вољи либералних структура.
С друге стране, прекомерна употреба силе од стране војно-безбедносних структура САД против демонстраната, је аргумент који је Америка користила како би се мешала у унутрашња питања многих држава. Сада би Русија рецимо могла да покрене међународну акцију у циљу заштите људских права демонстраната у САД? Вероватно би јој се придружиле Венецуела, Сирија, Иран, Кина и ко зна колико још држава које је Америка усрећила бомбама.
„Када почну пљачке, почеће и пуцање!“: Твитер сакрио ову Трампову објаву зато што „глорификује насиље“ (Извор: Снимак екрана/Твитер)
Поред политичке, социјалне и здравствене кризе у САД, највећи проблем је економска криза. Доналд Трамп да је урадио више за црнце у Америци него иједан други председник САД после Линколна. Ако гледамо економске показатеље за претходне четири године, то се односи на чињеницу да је смањио незапосленост у САД. Економска криза која је 2008. године избила у САД, угрозила је социјално најрањивије категорије, међу којима су Афроамериканци. Велики број црнаца је такође остао без радних места услед пресељавања производње из Америке у Азију.
Политика Доналда Трампа је била усмерена на решавање тих проблема и дала је одличне резултате. Међутим, за време епидемије корона вируса 40 милиона Американаца је остало без радних места. Претходно је незапосленост била на нивоу 3,5% , а сада се креће око 15% што значи да је сваки 4. радно способан Американац, незапослен. Оваква ситуација доводи у питање све претходно постигнуте резултате, а протести додатно дестабилизују стање и не иду у прилог актуелном председнику САД. С друге стране, противкандидат Трампа је политичар који је дубоко умешан у корупцију и против кога се већ води истражни поступак у вези са злоупотребом положаја у Украјини. Против Клинтонове се такође воде истражни поступци због злоупотребе положаја, корупције, финансирања тероризма и др. Има индиција да би могли да буду покренути и у случају Обаме. Изборна трка у САД ће у датим околностима остати неизвесна до краја, али оно што је извесно то је да сукоб који постоји у друштву неће моћи ни лако ни брзо да буде решен.
По свој прилици он ће се продужити и после председничких избора, без обзира на резултат.
И земље у којима је Америка организовала преврате и обојене револуције су дестабилизоване на дужи период.
У међувремену, протести против полицијске репресије и расизма у САД су се претворили у акције пљачкања робе широке потрошње и обрачун са симболима америчке историје. И то је нешто што смо већ много пута гледали у Ираку, Сирији, Либији…
Ако Трампу затреба помоћ у завођењу реда и мира, врло радо ћемо му послати америчке војнике из окупационих база по читавом свету. Ако ни то не помогне, можда може да потражи савет од Русије.
Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије
