Опубликовано: Новая сербская политическая мысль. .
Олег Валецки
Антивладини протести који се одвијају у Србији изазвали су нови талас интересовања за Балкан. Међутим, овај пут је искрсла нова, до сада невиђена појава у руско-српским односима, будући да је у Русији започело својеврсно „информатичко лобирање“ за унутарполитичке интересе владе Србије на челу са премијерком Аном Брнабић, и фактичким власником владајуће Српске напредне странке (СНС) председником државе Александром Вучићем, са својим саветником Тонијем Блером.
У принципу, овакве информативне лобије формирају све државе које се налазе у спољнополитичким потешкоћама, и Србија ту није никакав изузетак.
Међутим, ту се јавља једна околност, која може довести до озбиљне унутрашње дестабилизације Србије.
Многи руски лобисти су одлучили да без превише размишљања примене етикете из савремене руске пропаганде на српску сцену.
Овакви пропагандисти проглашавају српску опозицију Вучићевој влади и његовој СНС плаћеницима Стејт департмента, у прилог чега се не износе никакви докази, осим фотографија и видео снимака упада дела демонстраната у зграду државне телевизије у Београду.
Ово је прилично оригинална логика, када се има у виду да долази од грађана државе у којој се крстарица „Аурора“, чијим је плотуном дат знак за почетак оружаних немира у Петрограду, и даље сматра једним од елемената „патриотског васпитања“.
При томе се влади Србије већ нуде савети руских „стручњака“ да треба силом да угушиантивладине демонстрације.
Истовремено, међу учесницима протеста има људи најразличитијих политичких погледа, и далеко од тога да су сви они присталице ове или оне опозиционе партије.
У редовима опозиције значајан део представљају људи националистичких погледа, пре свега присталице партије „Двери“, која Русију сматра својом савезницом.
Колико је познато, влада Србије је за свој стратешки циљ одредила улазак државе у ЕУ. Влада Србије, наравно, има пуно право да доноси такве одлуке, који при томе одговарају геополитичком положају у коме се налази Србија, али нема много смисла називати учеснике протеста у Београду плаћеницима Стејт департмента и ЕУ у ситуацији у којој тренутне српске власти од 2012. године испуњавају препоруке и Стејт департмента, и ЕУ, као и ММФ и Међународног трибунала у Хагу.
Између осталог, захваљујући тим препорукама неколико десетина грађана Србије је осуђено у самој Србији због учешћа у ратним дејствима на страни Доњецке и Луганске Народне Републике у Украјини.
Наравно, скупштина Србије такође има пуно право да усваја такве законе, према којима Срби који су ратовали у ЛНР и ДНР треба да служе затворске казне, док Срби који добровољно ступају у косовску војску, чији је главни непријатељ Војска Србије, имају подршку у косовској скупштини Српске листе, локалне филијале владајуће СНС председника Александра Вучића. Српска листа такође омогућује испуњавање договора које је Вучић постигао са косовским властима на челу са ХашимомТачијем и РамушемХарадинајем.
Позиви на насилно гушење демонстрација могу да изазову истински братоубилачке сукобе у Србији, будући да у српском народу, за разлику од руског, живи православна традиција по којој се сви припадници народа, у складу са логиком Цркве, сматрају браћом и сестрама.
Данас се Србија, као и цео простор бивше Југославије, налази изван зоне ефективног утицаја Руске Федерације, што се и могло видети током бомбардовања НАТО тадашње Југославије од марта до јуна 1999. године.
Онда није јасно зашто се треба укључивати у унутарполитичку борбу у Србији, а још је мање јасно зашто у тој борби треба подржавати једну од сукобљених страна.
Јер сами протести нису у толикој мери изазвани спољним, колико унутрашњим факторима, а сврставајући се на једну страну — страну коју Руска Федерација при томе апсолутно не контролише — Русија претвара у своје непријатеље другу страну, која изворно није имала антируских сентимената.
Олег Валецки(1968) је руски теоретичар и хроничар распада Југославије, објавио је већи број књига о југословенским ратовима, Косову и Метохији, руско-српским односима, и америчким ратним операцијама на Балкану. Учествовао је у ратним сукобима у Југославији као добровољац на српској страни. Текст је преузет са странице информативне агенције Regnum. Превео са руског Никола Танасић.
()
