PHOTO: © AP Photo / Arşiv
Published: Sputnik. .
Izjavu turskog ministra spoljnih poslova Melvuta Čavušoglua da će Turska, u slučaju da Vašington uvede sankcije Ankari zbog kupovine ruskog sistema S-400, razmisliti o kontramerama koje mogu uključiti vojne baze Indžirlik i Kuredžik na jugu Turske treba shvatiti ozbiljno, smatraju ruski eksperti.
Direktno vršenje pritiska na turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da odustane od saradnje sa Rusijom neće imati pozitivne rezultate, smatra Oleg Glazunov, profesor sa Ruskog ekonomskog Univerziteta „Plehanov“. Prema njegovim rečima, čini se da Trampovi savetnici uopšte ne poznaju mentalitet ljudi na Bliskom istoku i nisu svesni da odgovor Turske zaista može biti zatvaranje vojnih baza na jugu zemlje.
„Ako Tramp i dalje bude vršio pritisak na turskog predsednika Erdogana i nastavio da ga primorava da deluje u skladu sa interesima SAD, a ne Turske, nije isključeno da će Ankara zaista preduzeti ovakve mere. Turska sa Rusijom ima potpisan sporazum o isporuci oružja i zatvaranje američkih vojnih baza neće izazvati veliku štetu po Tursku“, ističe profesor.
On dodaje da su zbog nastojanja Vašingtona da Ankari nametne svoje mišljenje, a pogrešna politika Donalda Trampa i konstantno mešanje u unutrašnju i spoljnu politiku Turske rezultiralo je poboljšanjem odnosa sa Rusijom.
„SAD se ne sviđa što Turska kupuje rusko oružje i razvija dobre odnose sa Moskvom i predsednikom Putinom. Zato Amerika u okviru svoje ’istočne politike‘ smatra da ima prava da kaže turskom predsedniku šta može, a šta ne može da radi, kakvo oružje može da kupuje, a kakvo ne. Ovakvo ponašanje na Bliskom istoku nijedan lider neće podržati“, objašnjava Glazunov.
Turske pretnje Indžirliku nisu šala
Oleg Ponomarenko iz Centra za strateške studije smatra da su zvaničnici u Ankari prilično sigurni u svoj manevarski prostor i veruju da mnogo toga mogu sebi da dozvole.
„Sledeći svoje interese, Turska zaista može preuzeti drastične korake i ne treba sumnjati u njen potencijal za realizaciju pretnji. Ankara je 2010. godine blokirala akcije u bazama SAD na svojoj teritoriji, što je lišilo Amerikance mogućnosti da sprovode svoje operacije. Pri tome se tada nije govorilo o oštrim merama i prekidu odnosa“, rekao je ekspert.
Do koje granice će Turska koristiti svoj manevarski prostor, zavisi od odnosa snaga u regionu. Ukoliko ne bude nikakvih promena koje mogu dovesti Tursku u zavistan položaj od svojih saveznika, pre svega Amerikanaca, možemo očekivati oštre reakcije iz Ankare.
„Ako dođe do pogoršanja odnosa i Amerikanci preuzmu određene korake, , jer je Indžirlik prilično važna baza, čiji gubitak može samo delimično biti nadomešten drugim američkim bazama u regionu. Primer je bazu u Jordanu, ali one u Turskoj ipak imaju svojih prednosti“, objašnjava Ponomarenko.
Ruski lovci alternativa američkim avionima F-35
Osim pretnji zatvaranjem vojnih baza, turski ministar spoljnih poslova je istakao da Turska razmatra ruske lovce kao alternativu američkim avionima F-35, što je prema mišljenju ruskih eksperata u potpunosti u skladu sa potencijalnim razvojem događaja.
Ponomarenko veruje da postoji mogućnost da Amerikanci spuste loptu, jer su odnosi sa Turskom u poslednje vreme pokazali da su SAD prinuđene da tolerišu ovakvo ponašanje. Ipak, kada je reč o , Amerikanci povlače granicu i ostaju dosledni svojim namerama, jer ti avioni nisu predati Turskoj, iako su njeni piloti i njeno tehničko osoblje prošli obuku.
Deo ruskih eksperata smatra da se situacija u kojoj se Turska nalazi kada je reč o kupovini američkih lovaca F-35 može uporediti sa onom koja se dogodila kada je Ankara želela da kupi američki PVO sistem „Patriot“.
Ipak, Ponomarenko ističe da je situacija sa kupovinom sistema „Patriot“ potpuno drugačija, jer tada od samog početka nije postojao dogovor, ali da je odbijanje Amerikanaca da isporuče F-35 sasvim ozbiljan korak u američko-turskim odnosima.
„Jedna stvar su lovci F-35, u čijoj je proizvodnji, kao i proizvodnji rezervnih delova, Turska imala direktno učešće. Pretpostavljalo se da će Ankara biti pouzdan partner u održavanju tih letelica, čiji je remontni centar trebalo da bude takođe u Turskoj. Taj program je praktično prekinut i pretpostavlja se da će na leto Amerikanci i drugi partneri biti u potpunosti nezavisni od snabdevanja turskim komponentama“, objašnjava ekspert.
NATO saveznici ostavili Tursku na cedilu
Podsetimo, nakon izbijanja građanskog rata u Siriji, Turska je stala na stranu opozicije, što je praktično dovelo do pretnje da ka Ankari budu usmereni sirijski, iranski i ruski avioni i rakete. Upravo u tom trenutku su turski NATO saveznici povukli baterije „Patriot“ sa njene teritorije, te je Ankara bila prinuđena da kupi sisteme za protivvazdušnu odbranu.
Turska je prvo želela američki „Patriot“, ali su pored visoke cene, Amerikanci odbili da podele tehnologiju sa Turcima. Sličan odgovor su Turci dobili i od kompanije „Evrosam“, koja proizvodi sisteme za protivvazdušnu i protivraketnu odbranu malog i srednjeg dometa, a koja se nalazi pod kontrolom francuskih i italijanskih vlasti.
Ankara je sa Kinom razmatrala kupovinu kompleksa dugog dometa FD-2000, ali je taj plan propao zbog unutrašnjih neslaganja predstavnika vlasti, iako je Kina bila otvorena za razmenu tehnologija. Nakon niza propalih pokušaja da u saradnji sa saveznicima ojača svoju bezbednost, Turska se okrenula saradnji sa Rusijom.
Ruski eksperti zaključuju da je, ako se ima u vidu priroda američko-turskih odnosa, svaki ishod moguć. Iako se ne može reći da su odnosi između SAD i Turske saveznički, jasno je da strane ne žele da dođe do dubljeg raskola i pogoršanja odnosa, jer obe strane imaju više koristi od saradnje nego od konfrontacije.
